31. 5. 2010.
Преслушавање радио драме "Капетан Џон Пиплфокс"
Преслушавање радио драме за децу
Књижара „Aждахa“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац
"Капетан Џон Пиплфокс" је радио драма за децу Душана Радовића написана 1953.
Издавач: ПГП РТБ, едиција Дечији грамофон
Плоча: ЛПВ 6100
Плоча: ЛПВ 6100
24. 5. 2010.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ САВРЕМЕНЕ ПОЉСКЕ ПОЕЗИЈЕ
Представљање збирке песама
АУДИО И ВИДЕО
Станислава Барањчака
и
антологије савремене пољске поезије
СТАЊЕ ПРИПРАВНОСТИ
Александра Шаранца
О књигама говори:
Модератор:
Марина Милетић
Петак, 28. мај 2010. у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац
Александар Шаранац
16. 5. 2010.
Представљање збирке песама "УГРИЗИ"
УГРИЗИ
Дамира Недића
О књизи говори:
Ненад Глишић, уредник СКЦ-аМодератор:
Марина Милетић
Петак, 21. мај 2010. у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац
Дамир Недић
„УГРИЗИ“ је прва књига младог крагујевачког песника Дамира Недића објављена у едицији „Првенац“. То је први пут после седам година, односно прве едиције „Првенац“, да један Крагујевчанин победи на овом републичком конкурсу за прву књигу.
„УГРИЗИ“ је збирка поезије у којој постоје три дела, односно три угриза које је већина људи осетила у току свог живота. У првом, Угриз младости, што доста интересантно звучи, описују се сви они уједи са којима се боримо као млади и рањиви људи. У другом, Угриз битангице, се говори о уједу прве велике љубави, угризу који се никада не заборавља. Трећи, Угриз лествице, је нешто што можда многи нису очекивали да ће срести у књизи читајући њене претходне странице. Угриз лествице је у ствари угриз самог друштва у коме живимо и критика истог.
Дамир Недић рођен је 1984. године у Крагујевцу. Члан је Књижевног клуба СКЦ-а и Академског позоришта те куће. Пише песме и кратке приче. Објављивао у многим књижевним часописима и на интернету.
15. 5. 2010.
14. 5. 2010.
7. 5. 2010.
Промоција збирке песама "АСТАПОВО"
АСТАПОВО
Николе Живановића
О књизи говоре:
Јана Алексић
Александар Шаранац
Никола Живановић
Модератор:
Марина Милетић
Петак, 14. мај 2010. у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац
Никола Живановић
„Астапово“ (Повеља, Краљево) открива нам Николу Живановића (1979) као песника веома широких изражајних могућности, што се на површинском плану огледа у подједнако умешном коришћењу везаног и слободног стиха. Занимљивија од те спољашње манифестације је богатство доживљајних процеса које Живановић трансформише у песнички текст. Увек понешто пригушен, увек са благим иронијским позадинским тоном, увек спреман на културолошки цитат или алузију, јак и у минијатури, овај истанчани песник пише за исто таквог читаоца.
Саша Радојчић
*
Књига поезије Николе Живановића, „Астапово“, већ од наслова до последњег стиха завршне песме одважно јасно, али без програмске шкрипе, износи песников став, слободно се може рећи према свему, јер млади Орфеј (не по узрасту, већ ...по врлини младости) успева да нас увери да је ту, на тој „станици“, све оно што њега занима, све што ће га икада занимати.
Таленат је у симбиози са зрелошћу исказа, док знање које га прати расте из истог корена – не као посебан труд некога ко је по природи поета доцтус, већ као логичан, древни елемент певања – страст познавања већ написаног, ерос спајања са „књигама које се хране књигама“. Ако је читаво постојање музика, а оно то може бити јер довољно је да га је Хелдерлин, на пример, доживео као композицију коју је исписао, онда не постоје прва и последња станица, рађање и смрт нису никакав оквир, већ све друго што се на том путовању дâ запазити, попут нимало случајних имена и скровитих доказа хераклитовског мишљења о живљењу у подручју смисла кружнице. Отуда наслов књиге „Астапово“, као подсећање на возну постају где је умрло тело литерате из Јасне Пољане, има једнако важну улогу у песниковој драматургији класицистичког певања на романтичарску тему живота у међупростору као и знатно разгранатија станица Зелени Венац. Обе постаје могу бити и прве и последње, али и центар света, место из кога се рачвају путеви за дословно сва пребивалишта постојећег.
Марија Кнежевић6. 5. 2010.
Преслушавање радио драме "Сневач од сламе"
Преслушавање радио драме
Милана Р. Симића
"СНЕВАЧ ОД СЛАМЕ"
награђене Гран пријем
на Интернационалном радио фестивалу
у Барселони
Учествују:
Ђорђе Савић
Милан Р. Симић
Уторак, 11. мај 2010.
у 18 сати
у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац
Милан Р. Симић
МИЛАН Р. СИМИЋ (1959, Велика Плана).
Објавио је књиге: Недовршена прича (приче, 1994), Порицање стварности (роман у причама, 2001), Оде ми да полудим (роман у причама, 2002), Бели свет коначно (роман, 2003); збирку прича Приручник за будуће мучитеље и убице (2004), Чизма режим чува (афоризми, 1996), Гласаћемо се још (афоризми, 1997). Аутор је радио драма: Расвануће (Радио Београд, трећи програм 2005) и Сневач од сламе (Радио Београд, други програм 2006) и монодрама: Секира, Исповест револуционара Новског и Микша. Афоризми су му превођени на немачки и руски.
Награђиван.
Уређује часопис за књижевност и културу „Наш ТРАГ“.
Живи у Великој Плани.