30.4.10.

ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ


Представљање збирке песама
ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ,
КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА
Ђорђа Савића


Учествују:
Марина Милетић
Горан Димић
Ђорђе Савић



Петак, 7. мај 2010. у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац



Ђорђе Савић

4. MAJ


Also sprach Josip Broz



УМРО ЈЕ ДРУГ ТИТО
Обележавање 30. обљетнице од смрти човека који је обележио епоху уз преслушавање документарних радио снимака и носталгично подсећање на брозоморна времена

Говоре:
Томислав Николић, последњи титоиста
Ненад Глишић
Ђорђе Савић

Уторак, 4. мај 2010.
у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац

27.4.10.

Đurđevdanski turnir u PREFERANSU


Početak Đurđevdanskog turnira u preferansu: subota 1. maj 2010. u 10 sati. Organizator Centar slobodarskih delatnosti. Glavni sudija Nebojša Nikolić. Turnir traje dva dana. Pet kola po švajcarskom sistemu. Partija od 200 bula, trajanje dva sata. Kotizacija 500 dinara, za žene 350. Centar slobodarskih delatnosti je obezbedio pehare i medalje, nagrade u knjigama. Proglašenje pobednika u nedelju 2. maja u 16 sati.
Kontakt telefoni za prijavu: 0646716778 i 0638044824.

25.4.10.

МОБИЛНА РЕВОЛУЦИЈА



МОБИЛНА РЕВОЛУЦИЈА
предавач
дипл. инг. Братислав Ураковић



Петак, 30. април 2010. у 18 сати
Галерија
Народне библиотеке "Вук Караџић"
у Крагујевцу

Наставак приче о Радио Крагујевцу


Наставак приче о Радио Крагујевцу

Учествују:
Ђорђе Савић
Стево Обрић


Уторак, 27. април 2010.
у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац


Стево Обрић, Ђорђе Савић

18.4.10.

Представљање књиге "Теорема слике"


Представљање књиге
ТЕОРЕМА СЛИКЕ*
Слободана Лазаревића


Учествују:
Марина Милетић
Невена Мартиновић, историчар уметности
Проф. др Слободан Лазаревић



Петак, 23. април 2010. у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац


.............................
*ТЕОРЕМА СЛИКЕ: сликарски и песнички контрапункти Александра М. Ђурића

ПРИКАЗ

ОДГОВОРНОСТ СЛИКАРА
Теорема слике, Слободан Лазаревић

НЕДАВНО објављена књига Слободана Лазаревића, „Теорема слике: сликарски и песнички контрапункти Александра М. Ђурића“ (Независна издања Слободана Машића) отвара низ значајних питања. Од положаја уметности данас и кризе комуникације са савременом уметничком продукцијом, до улоге критике која неосмишљеним заговарањем помодних тенденција превиђа да савремену понуду чини и другојачије а једнако вредно уметничко постигнуће које се одвија мимо помодног тренда.

Лазаревић је примарно заокупљен питањем дешифровања симболичко-семантич ких елемената Ђурићевих слика, не превиђајући да они на примарном, ликовном нивоу слике превасходно конституи- шу њену естетску структуру. Његов је задатак, пре свега, да разумева изведена значења градивних, односно синтаксичких момената слике, а крајњи му је циљ раскривање тајне ликовног и основне теоријске позиције сликара, његове ликовне поетике. Када бих у најкраћем са- жео оцену о вредности „Теореме“, рекао бих да се пред нама налази књига која је настала као резултат Лазаревићеве стваралачке рецепције дела једног инвентивног сликара! У сусрету са Ђурићевим сликарским делом, Лазаревић се нашао пред новим изазовом. По вокацији теоретичар књижевности са примереним општим сензибилитетом за естетско, смислом за рецепцију песничких као и сликарских творевина, Лазаревић се у комплексном Ђури- ћевом делу суочио са сликарском лич- ношћу која је ка ликовном свету нагнана из истога мотивског језгра из којега надолази и његова поезија. Но, поврх датих му уметничких надарености, Ђурић је и аутор теоријских радова из поетике, историје и критике ликовних уметности. „Теорема слике“ је проистекла из продуктивног сусрета двеју комплементарности - Ђурића као уметничког ствараоца и теоретичара, и, са друге стране, есејисте С. Лазаревића.

У Ђурићевој слици аутор се не бави „естетским“ планом као таквим, већ њеном значењском димензијом, крећући се у равни вишеслојног ликовног говора. У томе поступку, он ће хоризонт „симболич- нога“ језика посматрати из угла слике, мита и архетип а, обазриво држећи у свести основно Ђурићево полазиште да „уметност није подражавање, већ произвођење уметнич ке стварности“. Тиме је сам сликар релативизирао важност семантичкога поља, сматрајући стваралачки акт доминантним. Применом особеног поступка, „симболич ко-семантичког“ разумевања смисла који интендира садржајни план слика, Лазаревић је у одгонетању тајне пиктуралног дела двосмерно оријентисан. Интуицијом, опосредованом претходним искуствима теоријске рецепције, он је прототипове значењских одредница сучелио са теоријским погледима самога сликара, чији је мисаони корелат видео пре свега у Ђури- ћевом „Симултаном оку“, које слови и као сликарев ликовни манифест. Али, оно је и више од тога.

Реч је о критичком излагању оријентација пониклих у повести модернизма и постмодернизма - који су обележили савремено сликарство. Књига нам показује како пред Ђурићевим погледом промиче једно непрегледно, „хаотично“ поље - мноштво неодређености у изразу, чији разлог ваља тражити у помањкању истинске стваралачке воље! На савременој ликовној сцени, код нас и у свету, све је у знаку помодних деривација и брзоплетних импровизација којима би, сасвим згодно, могла одговарати она Кантова синтагма о „оригиналним бесмислицама“. Свакако, са писцем књиге „Теорема слике“, која тематизује сликарски рад Алекссандра Ђурића, као ни са поетичким опредељењем самога сликара, не мора се у свему сложити уметнички критичар, ни теоретичар уметности, на крају ни агилни посленик који на постмодернистичкој сцени здушно проте- жира „ново по сваку цену“. Ипак, једно је извесно. Пред нама је комплексно дело једнога сликара снажне индивидуалности, који се одважио на ризичан корак - да учини отклон од „непрегледне необичности“. Наиме, да се радикално критички одреди спрам стварности коју је обележила криза ликовнога израза и, том истом кризом провоцирано, помањкање рецептивне расположивости према савременој ликовној понуди. Напор А. Ђурића је ту да посведочи не само сликарским, практичним гестом отпора, већ и да критичком поглед у подари релевантан теоријски израз.

Критичким промишљањем духовног темеља чији су изданци, пре свих, култура и уметност, Ђурић демонстрира толико недостајућу одговорност савременог сликара, посебно у смутном времену данаш њем радикално окренутом против истинске уметности! Скренуо бих пажњу на два изузетно значајна, актуелна Ђурић ева става, који говоре управо о таквој одговорности сликара данас. „Уметнич- ко није спојиво са дневним, прагматичким ангажманом који се исцрпљује у времену, јер је уметничко, између осталог, цивилизацијска шифра за оно што је трајно, вечно.“ Најзад, неподношљиво је и то што се пред на- шим очима нескривено одиграва процват једнога моћног соја сликара-манипулатора. Уместо истински продуктивног и идеалима хуманитета посвећеног уметника, на делу је преображавање уметничких прегалаца у обезлич ене „бизнисмене“ спремне да своју „енергију духа и талента замене за један једини велики напор“, кога из позадине вреба ђаволски интерес - одржати се у „сфери својеврсног шоу-бизниса и што је могуће боље уновчити своје опстојање“.

Овај осврт завршавам изјавом романтичког филозофа уметности која, иако давно скројена, погађа управо стање духа у нашој савремености. „Уметнику не може нико наређивати нити прописати пут којим му ваља ићи. Док га треба жалити када мора да се бори са својим временом, дотле заслужује презир када му служи!“

Сретен Петровић
Вечерње новости, 22.10.2008.

15.4.10.

РАДИОТЕКА: 40 година Радио Крагујевца


Четрдесет година Радио Крагујевца

Учествују:
Ђорђе Савић
Стево Обрић


Уторак, 20. април 2010.
у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац


Ђорђе Савић, Стево Обрић

7.4.10.

ТРЕЗВЕЊАЦИ НА ПИЈАНОЈ ЛАЂИ


Представљање романа
ТРЕЗВЕЊАЦИ НА ПИЈАНОЈ ЛАЂИ
Мирка Демића
Учествују:
Мирко Демић
Марина Милетић


Петак, 16. април 2010. у 18 сати
Књижара „Аждаха“
Вишњићева 3 (иза Поште), Крагујевац



ПУТОВАЊЕ У МЕЂУТИМ
Необична љубавна прича која је, на први поглед, у сенци стварног или имагинарног путовања главног јунака Павла возом између Београда и Загреба.
Поред тога што преиспитује свој однос са вољеном женом, Павле ставља под лупу и свој однос према брату Петру, са којим је од почетка рата у Хрватској прекинуо сваку комуникацију и коме се, након десет година невиђања упутио, пошто су се затекли на супротним странама фронта током последњег рата.
Уједно, то је и прилика да главни јунак претресе и компликоване односе између Срба и Хрвата, Београда и Загреба, Црњанског и Крлеже, нас и њих, Саве Шумановића и Филипа Латиновића, себе и других, стварног и имагинарног, будности и сна.
Између свега побројаног, овај роман је и покушај да се разуме сва трагика и парадоксалност положаја Србина рођеног у Хрватској и његовог усуда да буде између, да ремети ток догађаја и стање ствари, као што међутим мења ток мисли.
Писац не пропушта да у тај драматичан дијалог (именујући га као српско-хрватски роман) увуче и многе познате протагонисте српскохрватске историје и културе: Антуна Густава Матоша, Петра Прерадовића, Тина Ујевића, Светозара Боројевића; браћу: Прибићевиће, Мициће, Радиће...и многе друге.
Уз све њих, главни јунак призива и пољског писца Витолда Гомбровича, парадигму интелектуалца који се очајнички обрачунавао са сопственим пореклом и његовим проклетством.